Partnerstvo kao beg od stvarnosti

U primarnoj porodici sa roditeljima čovek je zaštićen, voljen (ređe nevoljen), ali je uvek u poziciji deteta i hijerarhijski niže. Kada je roditelj, on daje detetu ljubav, zaštitu, ali je hijerarhijski uvek na višoj poziciji. Samo u partnerskoj relaciji ima priliku da bude u ravnopravnom odnosu sa drugom, voljenom, osobom.

Ako je našao adekvatnog partnera ima šansu da bude slobodan, ravnopravan, svoj i autentičan. Više puta sam u ordinaciji imala bračnu terapiju sa parovima koji su imali baš velike konflikte u odnosima, ali su oni ostali u brakovima. Osnovni motiv koji sam prepoznavala za opstanak u braku je osećaj kod njih da su autentični, slobodni u tom odnosu. Prihvatali su konfliktnost na račun toga što su imali osećanje pripadnosti i identiteta kroz slobodu i autentičnost u odnosu. Zvuči paradoksalno, ali je istinito.

Izmedju takvih partnera su postojale velike razlike i usled toga konflikti, ali su parovi birali odnos u kome su bili svoji. To sam shvatila i kao beg od normi, pravila, stvarnosti i realnosti sa kojom ne mogu da izađu na kraj. Da li je onda čudno što ostaju u okvirima partnerstva u kome su slobodni i autentični? Naravno da se ljudi plaše i promena, kao i usamljenosti. Ipak u ovim odnosima je prevaga na slobodi.

Danas možemo pre svega govoriti o otuđenju usled narastanja tehnologije, otuđenju čoveka od čoveka i raznim bekstvima kao što je rad, konformizam i masi drugih pomodnih i loših navika društva. S druge strane, beg od stvarnosti u partnerstvo je fenomen koji je suprotan prethodnim pomenutim pojavama i znači beg od samog sebe, beg od sopstvenih sloboda i odgovornosti u društvu. Još početkom 20. veka Frojd je istakao da čovekom upravljaju dva principa – princip realnosti i princip zadovoljstva. Čoveka čitavog života pokreću i vode ova dva principa koji su suprotni. Princip zadovoljstva je tako očigledan i jasno vidljiv kod svakog čoveka. Većina ljudi je hedonistički orjentisana, teži mnogobrojnim zadovoljstvima, udobnostima, ukusnoj hrani, lepim stvarima, konfornom stanu, čulnim zadovoljstvima. Čovek izbegava neprijatnosti. Zato često ne rešava probleme, nego ih potiskuje. Izbegava teške stvari, teži da mu bude lepo, da bude zadovoljan.